Baš iz ovog razloga, kretanje, igranje, sedenje u venčanici ne treba prvi put isprobavati na dan venčanja.
Uz odgovarajuću dužinu haljine, nekoliko korisnih prepravki i malo vežbe, čak i raskošna princeza ili pripijeni sirena model mogu se nositi mnogo lakše nego što izgledaju. Ostanite sa nama do kraja teksta i saznajte kako komotno da sednete, hodate i igrate u svojoj venčanici.
Pre nego što pređemo na praktične savete za kretanje u venčanici, obavezno na probi venčanice uradite sledeće:
Venčanica ne mora da bude udobna kao svakodnevna haljina, ali mora da vam omogući da dišete, sedite i krećete se bez straha da će šav, rajsferšlus ili kopčanje popustiti. Ako u sirena modelu ne možete normalno da sednete ili u princeza venčanici stalno gazite porub, to se rešava na probi, a ne navikavanjem na neprijatnost.
Najvažnije pravilo je da ne pokušavate da hodate istim korakom kao u pantalonama ili kratkoj haljini. Većina dugih venčanica zahteva nešto kraće, sporije i ujednačenije korake.
Držite leđa pravo, ramena opuštena i gledajte ispred sebe. Ako sve vreme gledate u stopala, držanje će postati povijeno, a hod nesigurniji. Pre polaska blago pomerite prednji deo suknje stopalom napred, kako biste napravili prostor za sledeći korak.
Kod veoma širokih venčanica stopalo može nežno da „pogura“ unutrašnji sloj suknje pre nego što se oslonite na njega. Pokret treba da bude mali i neprimetan, a ne snažno šutiranje materijala.
Prednji deo venčanice podižite rukom samo kada je to potrebno, na stepenicama, neravnom terenu ili mokroj podlozi. Ako tokom celog ulaska držite haljinu visoko podignutu, pokret neće izgledati prirodno, a možete izgužvati ili rastegnuti osetljivi materijal.
Šlep će pri hodanju napred prirodno pratiti venčanicu. Međutim, čim krenete unazad, veoma lako ćete stati na njega.
Ako treba da promenite pravac, nemojte se naglo okrenuti u mestu. Napravite mali polukrug i nastavite napred. Ovo je posebno važno kod fotografisanja, ulaska u salu i prvog plesa, kada fotograf ili partner mogu nesvesno tražiti da se pomerite „samo malo unazad“.
Kada je kretanje unazad neizbežno, deveruša ili druga osoba treba najpre da podigne ili pomeri šlep.
Kod hoda uz stepenice, jako je važno da pre koraka vidite vrh cipele. Na stepenicama jednom rukom blago podignite prednji deo suknje toliko da vidite vrhove cipela i ivicu sledećeg stepenika. Drugom rukom držite rukohvat ili prihvatite ruku osobe koja vam pomaže.
Penjite se polako, stepenik po stepenik, bez žurbe i opušteno. Kod uske venčanice može biti lakše da telo blago okrenete ukoso, jer tako nogama ostavljate više prostora.
Pri silasku ne povlačite venčanicu samo nagore, već je blago pomerite i unapred da ne sklizne pod cipele. Dugačak šlep na stepenicama uvek treba da nosi druga osoba. Ona ne treba da ga vuče, već da ga podigne dovoljno visoko da ne zapinje o ivice stepenika.
Priđite stolici leđima, sve dok zadnjom stranom nogu ne osetite njenu ivicu. Proverite da šlep, veo ili donji slojevi nisu ispod nogara stolice. Ako je suknja široka, blago je podignite ili rasporedite rukama, a zatim se polako spustite savijajući kolena.
Nemojte se naglo „sručiti“ na stolicu. Osim što ne izgleda elegantno, takav pokret može snažno zategnuti korset, rajsferšlus ili šavove na bokovima.
Kada ustajete, približite stopala stolici, blago se nagnite napred i podignite se oslanjajući se na noge. Sačekajte trenutak da vam neko oslobodi porub i namesti šlep pre nego što krenete.
Stolica bez naslona za ruke uglavnom je praktičnija za široke venčanice. Ako imate princeza model, ostavite više prostora između stolice i stola kako suknja ne bi bila sabijena.
Ravne, pripijene i takozvane column venčanice nemaju izraženo proširenje kao sirena modeli. Zbog toga mogu dodatno ograničiti korak, naročito ako su izrađene od materijala koji se ne rasteže i nemaju šlic.
U ovim modelima hodajte manjim koracima i ne povlačite haljinu nadole pri svakom pokretu. Ako se stalno podiže ka kukovima, potrebno je proveriti kroj i širinu.
Pre sedenja blago poravnajte materijal preko bokova i polako se spustite. Nemojte naglo povlačiti suknju prema kolenima jer možete opteretiti bočne šavove ili napraviti horizontalne nabore.
Kod ovakve venčanice elastičnost materijala, pravilno postavljen šlic i nekoliko centimetara slobode oko butina mogu napraviti veliku razliku između elegantnog i veoma napornog kretanja, zato obavezno dobro sve proverite na probi venčanice.
Til je lagan, ali veliki broj slojeva stvara ozbiljan volumen. Može se zakačiti za štikle, ukrase na cipelama, prstenje, narukvice, ivice stolica i grube površine.
Dok podižete venčanicu, ne hvatajte samo najtanji spoljašnji sloj tila. Pridržite nekoliko slojeva zajedno ili uhvatite čvršću unutrašnju postavu, kako težina cele suknje ne bi pala na jedan osetljiv sloj.
Pri sedenju til rasporedite oko sebe umesto da ga snažno sabijate pod telo. Držite ga dalje od otvorenog plamena, sveća, grejalica, točkića stolica i oštrih ukrasa.
Tokom plesa povremeno proverite da li se neki sloj obmotao oko noge ili cipele. Ako osetite otpor, stanite i oslobodite materijal, nemojte pokušavati da ga izvučete snažnim pokretom.
Šlep je produženi zadnji deo venčanice koji se vuče po podu. Tokom ceremonije i fotografisanja uglavnom ostaje spušten jer tada dolazi do izražaja njegov oblik. Za slobodno kretanje i ples treba predvideti način na koji će se podići.
Najpraktičnije rešenje je sistem za podizanje šlepa, poznat kao bustle. Dizajner koji vam izrađuje venčanicu po meri, odnosno krojač postavlja skrivene petlje, dugmad, kukice ili trake kojima se šlep nakon ceremonije pričvršćuje za zadnji deo suknje.
Dobar sistem mora:
• ravnomerno da rasporedi težinu šlepa;
• da ne povlači haljinu unazad;
• da ne otkriva postavu;
• da omogući normalan hod;
• da zadrži lep oblik venčanice;
• da bude dovoljno čvrst za ples.
Postoji više načina podizanja šlepa. Može se pričvrstiti preko spoljašnjeg dela suknje, sakriti ispod nje ili potpuno ukloniti ako je šlep odvojiv. Izbor zavisi od težine, kroja, čipke, ukrasa i dužine venčanice.
Pre plesa proverite da li je šlep potpuno podignut i da nijedan deo poruba nije ostao iza stopala. Počnite manjim koracima dok ne osetite kako se haljina pomera.
Najbezbedniji plesni pokreti su:
• lagano njihanje;
• korak u stranu i spajanje stopala;
• mali koraci napred i nazad, samo ako nema slobodnog šlepa;
• spori, širi okreti u polukrugu;
• elegantno i u ritmu prebacivanje težine sa jedne noge na drugu.
Partner treba da zna koliko je venčanica široka i da drži dovoljno odstojanja. Kod princeza modela ne sme pokušavati da stoji suviše blizu stopalima, dok kod uskih modela ne treba da vodi mladu u pokrete koji zahtevaju veliki raskorak.
Prvi ples uvežbajte u obući iste visine kao venčane cipele i u dugoj suknji približne širine. Ako možete, najvažnije pokrete isprobajte i u samoj venčanici tokom poslednje probe.
Stanite ispred auta leđima okrenuti prema sedištu, podignite prednji deo venčanice dovoljno da možete da savijete noge i polako sednite. Tek zatim zajedno unesite obe noge u automobil. Šlep i ostatak suknje druga osoba treba pažljivo da rasporedi pored vas, a ne da ih ugura pod stopala.
Pri izlasku prvo iznesite obe noge, proverite gde se nalazi porub, a zatim ustanite uz nečiju pomoć.
Za princeza venčanicu ili veoma dugačak šlep praktičniji je automobil sa širokim vratima i dovoljno prostora na zadnjem sedištu.
Nije bitno kakvu venčanicu želite, u svakoj je nužno da možete da se osećate lepo i da se krećete opušteno. Najvažnije je da njena dužina i širina budu prilagođene vašem telu, obući i načinu na koji planirate da provedete dan.
Ne treba da naučite da trpite venčanicu. Potrebno je da na probi otkrijete kako se ona ponaša dok hodate, sedite i igrate, a zatim da kroj i detalje prilagodite stvarnom kretanju. Kada znate kako da napravite korak, okrenete se i podignete šlep, držanje postaje opuštenije, pokreti prirodniji, a venčanica izgleda lepše nego kada je sve vreme pridržavate i nameštate.
.svg){kind=logo}